Apанђеловац – Обнова парка Буковичке бање, која је више од сто година путовала светом посредством црно-белих и обојених разгледница са мотивима „Старог здања”, „Бивете”, кур-салона, језера и цветних алеја, данас улази у нову историју. Након две деценије спорадичних поправки и одржавања тек толико да не замре биљни и животињски свет и ендемске врсте, да се не наруши пејзажно-архитектонска целина и визура једног од првих уређених и најлепших паркова у Србији, обликованих још у 19. веку, ЈКП „Зеленило” започело је озбиљну реконструкцију. Она се ради у складу са Главним пројектом заштите, реконструкције и ревитализације парка Буковичке бање, који је још 1997. године урадио Институт „Кирило Савић”.
Тим изузетно темељним пројектом обухваћен је цео парк, с тим што ће се парцијално радити онолико колико се може, пошто је општина одлучила да се не задужује, већ да реконструкцију финансира из пореске касе, рекао нам је председник општине Бојан Радовић.
„Реконструкција парка је врло озбиљна и захтевна инвестиција, ако не и највећа (неколико милиона евра), и сигурно ће трајати четири-пет година. Међутим, важно је да имамо добру основу. Ове године смо издвојили 50 милиона динара, а следеће ћемо највероватније још толико, како за расвету и друге мобилијаре тако и за ревитализацију зелених и цветних површина. Посебно нам је важно да парк, који је саставни део Букуље, повежемо обновљеним и наменски осветљеним путем до врха планине и већ постојеће осматрачнице, где се налазе и други садржаји, како бисмо туристима омогућили да и ноћу могу безбедно пешке да одшетају до врха Букуље и пруже себи посебни ужитак. Идемо на квалитет, а не квантитет, јер нам је жеља да Буковичка бања са својим хотелима и парком поново постане монденска бања, каква је некада била”, каже Радовић.
И директор „Зеленила” Миломир Сташевић је потврдио да се кренуло у велики посао, почевши од обнове засада и обликовања парковских парцела, које су временом нарушене што природном селекцијом, што немарношћу грађана, до парковских стаза које ће, углавном, бити урађене у буковичком граниту. Једна се већ увелико ради, а у делу парка који је уствари парк-шума и који се популарно зове „Звездара” биће остављене земљане стазе, посебно третиране, како се не би нарушио природни амбијент.
Приликом израде пројекта ревитализације парка Буковичке бање, као споменика природе, одговорни пројектант у „Зеленилу” Јасна Новаковић, посебно наглашава чињеницу да парк ужива заштиту природног добра и културно-историјске целине, што је био услов свих услова приликом израде пројеката и планова за његову обнову. Зато се водило рачуна да избор врста засада одговара станишту и вегетацији на терену.
Од првобитне поставке, започете још 1849. године откупом земљишта до 1865, када је парк добио препознатљиве контуре, много тога се урадило. Читав век је било потребно да се засаде алеје борова и кестенова, разноврсна стабла лишћара и четинара, да се трасирају стазе и обликују цветне композиције, уреде извори минералне воде, купатила, саграде објекти „Старо здање”, Павиљон „Књаз Милош”, „Аркаде”, „Шумадија”, а у последњих пола века додатно поставе и скулптуре домаћих и светских вајара са симпозијума скулптуре „Бели Венчац”.
Због тога се парк Буковичке бање, који је геометријски трасиран по угледу на француске паркове, а пројектовао га је архитекта „Старог здања” Коста Шрепловић, и данас сматра за један од најстаријих и најочуванијих бањских паркова у Србији, који је своје златне дане имао у време владавине кнеза Михаила Обреновића у другој половини 19. века и Дунавске бановине тридесетих година прошлог века.
После обнове парка, након завршетка Другог светског рата, и мање или више успешног неговања током минулих деценија, сада се решило да се крене у детаљну реконструкцију. Већ ове јесени је осветљена „Звездара” ЛЕД светиљкама, а у постојеће парцеле унето је близу осам и по хиљада садница различитих врста лишћара и четинара у централној алеји Живана Сарамандића, затим шибља, перена, пузавица, живе ограде и цветњака.
С великим уносом дендроматеријала, истиче Новаковићева, добиће се такозвани други спрат, који се током времена потпуно изгубио. У наредним годинама планирано је да се уреди јапански врт, водена алеја у облику падајућих слапова и још много тога. Круна свега биће велика фонтана на месту где је некада било језеро, која ће, према речима Радовића, можда бити не само највећа већ и најлепша фонтана на Балкану.
Садашња фаза развоја туризма у Буковичкој бањи почела је пре шест година завршетком реконструкције и доградње хотела „Извор”. Захваљујући изузимању дела парка од заштите (по одлуци Владе Србије), омогућена је реконструкција хотела „Старо здање” и „Шумадије” и изградња новог хотела, што ће, уз завршетак урбанистичког плана детаљне регулације парка, претворити Буковичку бању у најквалитетнију туристичку дестинацију у региону, што она по својим грађевинским објектима, скулптурама, очуваним парковским системом и амбијентом и јесте. izvor: politika.rs
