Vic Dana : Venčali se muž i žena

Venčali se muži žena i prvu noć oni vrše bračne dužnosti, kr*šu se celu noć.I sutradan, vreme prvog porodičnog ručka, čeka muž, pripremio se on na veliko jelo,
uzeo viljušku i nož, a ono žena nosi veliki tanjir, a u njemu samo jedna mrkva.
Misli muž, možda je umorna od sinoć i pojede mrkvu.
I drugi dan opet isto, čeka mužv eliki ručak, a ono opet mala mrkva.
Pomisli on, možda misli da sam vegetarijanac. I treći dan žena opet donese mrkvu. Muž poludi, ustane, počne se derati:
“Pa dobro, ženo, što ti misliš ko sam ja? Ja sam veliki čovek,
nisam životinja da jedem samo biljke. Meni treba meso!”
-“Eh, dušo, je’eš kao zec, jedeš kao zec.”                                                                                                                                                              Lutaju Marko i Mario pustinjom, vec na izmaku snaga, gladni i zedni, ugledaše usred pustinje džamiju.
Kaze Marko; hajmo tražiti šta jesti i piti, ne mogu više, umrijećemo.
Mario odgovara, može, ali predstavićemo se ko muslimani.
Marko: neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od zeđi.
Mario; kako hočeš, uglavnom ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju i sjedi covjek.
Zdravo, ja sam Muhamed a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas mozemo li dobiti hrane i pica, iscrpljeni smo. Tad ih pogleda taj covjek i zovnu nekog svog ahbaba sto je sjedio u dnu dzamije i rece mu;
Donesi Marku da jede i pije sta zeli, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan.